Економист
599
привредног општинског предузећа. Интересантно је-на шта се тај доходак троши. Општина га не уноси у своју главну благајну већ га оставља предузећу на употребу. И када се прегледају тзв. ванредни расходи ове управе, покривени без мало за три четвртине (74.150%/)) овим дохотком, види се да се он троши добрим делом на повећање сталног капитала (инвестиције) у овом предузећу. Одржање и обнова раније уложеног капитала добрим делом се покривају као редовни издаци. Да поменем најважније моменте у овом погледу, предвиђено је: за довршење постројења за аутоматско ложење и обнову котлова и ложионице 700.000.—, за преуређење ки изгрању ваздушне и кабловске мреже за осветљење 1,290.000.—, за набавку трансформатора 600.000.—, за радну снагу за изградњу нове мреже 900.000.—, за отплату турбине 1,250.000.—, за отплату струјомера 3,100.000.—, за прераду и изградњу нових трамвајских пруга 3,250.000.—, за изградњу новог депоа
~
5.300.000.—, За отплату каблова 1,500.000.—, за нова трамвајска кола 3,200.000.—, за трамвајске шине и сл. 7,800.000.—, за 8 нових аутобуса 2,400.000.— и т. д.
Од редовних расхода лични износе 42.139.402. — (44.79%) а материјални 51,927.100.— (56.21%).
Од редовних прихода најважнији су: а) од осветљења 76,323.700— (56.38%/,), 6) од трамваја 52,650.000.— (88.89%/) и од аутобуса 3,300.000— (2.49%/,). Пан.
ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ
Рг. Вел. Бајкић, Сељачки кредит. Факта — мисли — критшика. Београд 1928. Цена 50 динара.
Из оног предавања које смо по стенографским белешкама објавили у „Економисту“, (бр. 5ј/б и 7/8 од 1928.) г. д-р Бајкић направио је најпре једну проширену расправу која је летос објављена у „Трговинском Гласнику“. Затим је и та расправа, измењења и допуњења, изишла као врло испрпна студија на 17 штампаних табака.
У поговору ове књиге, г. Бајкић и сам признаје, да је ствар рађена на брзу руку и мало се извињава за оштрије изразе. Међутим, као ретко ко код нас, писац тако одлично познаје ову материју, да је дао један сјајан преглед развоја овог важног питања не само код нас, него и на страни. Познавајући до детаља нашу привредну историју, г. Бајкић је потсетио на многе појединости које се код нас лако заборављају. |
Користећи се летошњом анкетом о пољопривредној производњи, у којој је и сам учествовао, писац нам је дао једну јасну слику, због чега је настала криза наше лањске привреде, да не можемо пропустити, а да овде не цитирамо нека места.