Економист

· 530

Г. Бајкић вели о аграрној реформи (стр. 141/49) ово: „да смо је извели исто као и Руси _ бољшевички. Погазили смо право приватне својине. Наша аграрна реформа имала је једини руководни принцип да корумпира бираче и награди партијско-политичке кортеше. Она је била национално и економски наопака. Онима, који су изводили аграрну реформу било је главно да што пре звекне, Земља је додељивана људима, који нису ни мислили да се насељавају на њој: Земљорадницима који имају свој посед и државним чиновницема. Сва је та земља дата у закуп. Не може се сваки човек преко ноћ направити пољопривредником тиме што ће му се дати земља. Али је највеће зло у томе, што су послати на земљу колонисти потпуно голих руку. Код аграрне реформе много је важније питање крова над главом и обртног капитала. Данас се сви слажу у томе, да је аграрна реформа избацила из производње огромне површине земљишта, која су била интензивно обрађивана. Ето одкуд долази појава, да је тако бедан вишак пољопривредне производње за извоз“.

Ванредно је обрађен одељак о кризи задругарства код нас.

О самом сељачком кредиту ио пројектима законским упоЗнати су читаоци из објављеног предавања. Најзад је при крају дат текст законског пројекта г. К, Тимотијевића.

Сматрам за потребно да овде напоменем, да ме је г. Бајкић погрешно разумео. (стр. 3) ако мисли да сам ја у полемици са професором Аранђеловићем заступао гледиште, да 0 пољопривредном кредиту треба да расправљају само економисти. Ја никад нисам био за еснафско писмо и никад не двојим људе по томе. Ја сам, исто онако као г, Бајкић, устао само против политичара, јер сматрам да су они у стању да упропасте сваку добру идеју.

Штета је само, што ће баш они најмање прочитати ову Књигу, јер они по правилу слабо што читају, а најмање кад треба за књигу дати 50 динара, пошто не прегледају ни ону литературу која им се службено свакога дана сервира у виду разних законских пројеката и мотива, Н. Станаревић

J. Čada, Commerce el terminologie Commerciale en France, Premičre partie. Pragne 1998.

G. Dr. J. Cada, profesor Visoke škole za trgovinu u Pragu, uvideo „je, da u cenfralnim državama nema dovoljno ı dobrih udžbenika za đake trgovačkih škola, koji bi želeli da udu u pojedinosti svakodnevnih trgovačkih odnosa sa Francuskom. Međutim, posle rala se oseća sve više polreba, da sa našom zajedničkom Saveznicom budemo u šlo fešnjem ne samo političkom ı kultarnom, nego i ekonomskom dodiru.

Iz jedne statistike koja je data u knjizi (sir. 938), vidi se, da su trgovinski odnosi izmedu Cehoslovačke i Francuske mnogo