Економист

343

једна и друга тврдња може бити тачна, јер за одговор на постављено питање разлика од 300,000.000, ма колико да је ова цифра сама по себи доста велика, не значи много, На супрот овим износима наших летећих дугова (поменутог порекла) стоје с једне стране наши буџети који стижу и престижу суме од 12 милијарда а с друге стране два објављена завршна рачуна, од којих један показује остварен суфицит од 155 милијона а други од 286 милијона, оба скупа 441 милијон, што треба да је само један део данашњег обртног капитала Главне Државне Благајне. И сада настаје тешкоћа да се схвати оправданост овог зајма као извора за исплату летећег дуга и као извора за обртни капитал.

Милијарда летећих дугова јесте око 8:59, износа наших буџета а 700,000.000 чине највише 59. И овде одговор на постављено питање добија се новим питањем: зашто један ауторитативан Министар Финансија не би могао једну неопходну потребу, као што је питање исплате летећих дугова, која не износи више од једне дванајестине или чак ни једне седамнајестине, подмирити из редовних извора — супримирајући између других издатака оне од најмањег значаја, ако не би иначе могао тренутно појачати финансиске изворе и то делећи њено подмирење на рецимо два или три буџетска периода. Ово питање-одговор у толико се јаче истиче, што нам објављени завршни рачуни веле да Главна Државна Благајна располаже у најмању руку обртним капиталом од 441 милијона динара, који би употребљен на отплату летећих дугова свео их на незнатну суму од 260 —300 милијона динара. !)

Ни трећи моменат, који би оправдавао овај зајам као хитну и неодложну потребу, не би се смео усвојити у финансиској политици здравих погледа.

Обртни капитал јесте онај износ готовог новца, који буџетом нема предниђење специјалне намене а служи као средство одржавања касене равнотеже. У тренутку када приходи

7) Овако би стање требало да буде да се обртни капитал не троши на подмирење накнадних, буџетом непредвиђених кредита. Како се пак ово врши то завршни рачун за 1925-:6 годину показује да је стварно стање обртног капитала износило 328,633.960:74 динара, Према овоме коректура горњег излагања показала би да би Министар Финансија ипак, употребом ма и ове суме, могао дугове из ранијих година свести на 400,000.000 динара.