Економист

344

нису стигли на висину расхода, то се овај новац употребљава за тај вишак издатака — T. ј. док приходи не достигну висину расхода, која се равнотежа, буџетом предвиђена, васпоставља, а обртни капитал поново јавља у самој каси. Држава која располаже овим капиталом има једно добро али неи неопходно средство за стално одржавање касене равнотеже. У случају да нема овог капитала, налази се увек врло добро срество за одржавање те равнотеже у благајничким записима, Овим се средством стално служе, из године у годину, и наши Министри Финансија. У осталом по природи својој обртни капитал Главне Државне Благајне искључује да се може стварати _ путем зајма — чим се реализује, у току године, суфицит, на супрот предвиђеној буџетској равнотежи, обртни капитал нестаје сам по себи.

Још мање има места правдању зајма потребом обртног капитала за Главну Државну Благајну у земљи чији завршни рачуни показују знатне суфиците — а такав је случај са нашим објављеним завршним рачунима. |

А оба ова последња питања-одговора све јаче падају у очи што су услови зајма, у њиховој целокупности, тешки а за државу и њен суверенитет — понижавајући.

И ако се отимам од помисли, сама се намеће — каква је то мистерија, каква је то корисна тајанственост, које обавијају нашу финансиску политику. бар познати и признати захтеви на западу, захтеви прегледности, јавности и искрености нису најбоље основе за државне финансије, најјачи стубови вере у државу.

б) Вајам као такав

Овај зајам само је део једне сложене операције. Овакви државни зајмови, везани за какву већу, ширу приватну капиталистичку операцију, познати су као најгори зајмови. Осамдесете године, почетне и најтеже године независне Србије имале су'овакве зајмове као битну ознаку наших тадањих финансија. Противу њих се тада млада радикална странка свом снагом борила — и уклањала их је и под најтежим условима. Почетак нове државе Срба, Хрвата и Словенаца, са иначе много бољим условима за здраво финансирање, прибегава оваквим зајмовима, па и овај је такав. Али, прво да