Економист

345

га анализирам као самосталну финансиску појаву — само као зајам.

Главни моменти:

номинални износ 22,000.000 долара; · курс 90%,

чист износ 19,800.000 долара;

пнтпересна стопа 6:/,9/6;

иншерес декурсиван, полугодишњи;

примање износа зајма у три дела: 7,000.000.— долара четири месеца по ступању уговора на снагу, 7,000.000.— по истеку осам месеца, 8,000.000—. по истеку шеснајест месеца;

исплаша дуга — исплата целокупног дуга утврђена је за |. децембар 1958. године; ствара се и посебни фонд у који се сваке године уносе „износи, издвојени за исплату главнице;“ ови „износи“ могу се употребити и за куповину 06везница „Државе С.Х.С.“; исплата дуга може бити и раније, али и у том случају све дате гарантије (права призната трусту овим уговором) остају и даље до !. децембра 1958; а ако дуг не би био о утврђеном року потпуно исплаћен, све гарантије остају у снази и даље;

гарантије — уступање трусту монопола жигица и давање у залогу „вишкова чистих примања Самосталне Монополске Управе“.

Чист износ зајма, по курсу 57 динара за долар, у округлој суми је милијарда и 125.000.000.— динара, што чини око 9.50/, нашег буџета, У вези са претходним излагањем овај износ не чини повољан утисак. Зајмови су изузетна мера и чине се само с погледом на неопходне потребе и случају немогућности подмирења тих потреба из других финансиских извора. А када те потребе износе овако малу суму, упоређену према годишњем буџету државе, знак је лакомислености, аљкавости, или очајног стања. Држава која није ни у рату, ни у револуцији, нити је на већем делу своје територије претрпела велике штете од елементарних непогода, не сме се тако ниско спустити да закључује зајмове у оваквим релативно малим износима; — у таквом случају — или се задовољење потреба одлаже, или се сужавају друге редовне потребе, или се појачава искоришћавање осталих, редовних финансиских извора. Овако поступају све државе чији меро-