Економист

350

У низу овог унижења и гледања на нас са висине, са презирањем које је Јеврејин средњега века имао према владару своме дужнику — поверилац се није задржао на горе изнетим гаранцијама: он је тражио даљи подчињен положај, тражио и добио још једно право безобзирне експлоатације наших финансија и наше народне привреде у виду

в) уступања монопола жигица

По своме постанку зајам је само део целе операције. По овој одредби, на штету нашу а у корист повериоца, он се третира као самостална операција. Зашто 2

По закону о установљавању нових мононола (чл. !.): „Држава има искључиво право да увози, прерађује, или сама израђује и продаје на велико, одређујући цене код појединих артикала и за детаљну продају, ове артикле: петролеум, жигице,..“ По овом тексту држава је задржала за себе искључиво право производње и трговине на велико, остављајући трговину на мало слободну. Но у овом последњем случају она има право да одређује продајне цене. Према разбацаном тексту уговора, труст је добио праве на монопол ширег обима — њему припада и право малопродаје у пуном обиму. Исти је случај и са извозом. Само по себи ово проширење монопола у интересу труста не би морало у реализовању бити штетно ни по продавца на мало ни по потрошача. Али целокупа садржина уговора у колико се односи на монопол, јасно даје доказа да труст има намеру безобзирног експлоатисања наше народне привреде.

жемо али: монопол жигица, са свима одредбама овога уговора о томе, остаје и даље право труста. Овакву могувност раније исплате, односно конверзије зајма, могли су прихватити само они који верују да се наш финансиски положај неће изменити на боље за свих З0г. за које се предвиђа трајање овог уговора. Тешка је оваква одредба која се заснива на предпоставци да се ни у току 30 година нећемо оспособити да наше финансије ставимо на своје ноге. Ово је убијање вере у самога себе и у своју способност; зар наша држава неће ни у овако дугом времену постати јача, већ ће морати за све време рачунати са тиме да своје финансије уступа странцима у експлоатацију и да своју привредну политику гледа у грубој зависности од интереса приватних страних предузећа.