Економист

; 351

У Народној Скупштини било је Министру Финансија стављено питање о томе какав ће бити положај велико и малопродаваца. Одговор је био лаконски: „бољи но до сада“ То тврђење Министрово можда ће бити тачно, можда ће се остварити, али не мора. Почетничко познавање народне привреде и положаја трустова у њој, између осталога, вели и то да труст, као и свако друго приватно предузеће, води разуна о интересима народне привреде, овде оличеним у интересима препродаваца и потрошача, само у толико у колико су ти интереси координатни са интересима труста.

До сада је монопол жигица био право нашег највишег јавног тела (државе), од сада он је право једне приватне организације, која је уз то страна. И одавде има да пође начелна оцена овог уступања монопола жигица.

Стварање правних монопола, монопола створених силом закона, оправдава се каквим општим интересом. Тај интерес може а не мора бити и финансиске природе, да држава осигура себи нов извор прихода. Монополи имају увек и својих мана: они лако долазе у сукоб са другим интересима народним, нарочито са интересима народне привреде, И тај општи интерес, којим се правда правно стварање монопола, мора бити толико велики да његов значај превазилази штете које могу произићи из самог монопола. Монополисано предузеће је ослобођено конкуренције, његов сопственик руководи се само својим интересима, и у вези с овим схвата потребе народне привреде. Када је тај монополисани сопственик предузећа сама држава, штете по народну привреду компензиране су бар делимично користима које од монопола има сама држава; а ова је она привредна једница која собом обухвата све остале привредне јединице на свогој територији. Према томе користи од монопола у овом случају јесу опште користи и целе народне привреде. Под предпоставком да органи државе стоје морално високо и да су спремни за поверене им дужности, штете од монопола дају се свести на најмању меру. Монопол у приватним рукама може имати слично оправдање у изџесној мери у сваком другом случају сем када су у питању фивансиски монополи. А наш монопол жигица само је финансиски монопол; његово основно оправдање лежи у томе што је држава при његовом стварању требала нов финансиски извор.