Економист
352
Средњевековни владаоци, када су долазили у тешке финансиске ситуације, или када нису могли да створе добру алминистрацију, или када су хтели да некога награде у знак признања — давали су у закуп своје финансиске изворе. Модерна држава у своме схватању пореза и при своме самоуверењу да на данашњем културном развитку треба да буде способна за управљање и искоришћавање својих финансиских извора, одбацила је потпуно идеју предавања ових извора на експлоатисање приватним лицима — најмање странцима, На овом би ме месту далеко одвела детаљна испитивања нашег монопола жигица, те се задржавам да је он чисто финансиски и према томе сурогат пореза. И зато, уступање овог монопола странцима само је знак наших нарочитих финансиских невоља и наше неспособности да експлоатишемо своје пореске изворе само у корист државе, Крајње је мислим време да сами себе не стављамо у ред културно неразвијених држава. И да приступимо раду на финансиском ослобођавању.
До каквих последица може довести недостагак самосвести код једне државе, може као типичан пример да послужи и „овај уговор са својим одредбама. Труст је у овом уговору предвидео читав низ права у своју корист, која га стављају у могућност да експлоатише нашу народну привреду само с погледом на своје интересе, па шта више да и вољу највиших државних нам чинилаца стави под своју вољу када суу питању и наши чисто унутрашњи проблеми.
У последње време наша држава није искоришћавала овај монопол свестрано. Производања је остала у рукама приватних предузећа. Своје право она је искористила само одређивањем продајне цене како за произвођача тако и за трговце, У ту цену она је укалкулисала и 70 пара по кутији од 55—65 палидрвца у корист своју (монополска такса). Уговором она од ове таксе уступа 4 паре трусту а за себе задржава 66 пара. Ове четири паре, и према изјавама самога Министра Финансија, нису ништа друго до обилазно повећање интереса на зајам.) На овај се начин интерес повећава на А
1) У јавности је пало мишљење да ове 4 паре не би требало у пуној мери рачунати као повећање интереса. Изгледа да се овде пошло од гледишта да ове 4 паре, бар једним својим делом, имају да служе као покриће трошкова око организације продаје жигица. Да држава у последње време није продају жигица пренела на фабрике, да се није задржала само на кон-