Економист

959

под предпоставком да будућа потрошња жигица неће превазићи садашњу потрошњу у величини 290.000.000 кутија. Како је размак од тридесет година доста велики, и ваљда се не полази са гледишта да ћемо у културном (па и привредном) погледу остати на садањем ступњу, то се домашај уступања ове 4 паре не да добро оценити. Сама ова одредба може лако довести интересну стопу и на 9%/. Али ово није једини моменат којим се интересна стопа повећава обилазним путем: jom је неколико момената који могу посредно повећати интерес на овај зајам. ;

а) Наплата монополске таксе регулисана је уговором на овај начин. „При излазу робе из фабрике Стаб ће бити задуживан монополском таксом на жижице на основу потребних докумената ослобођених сваке таксе... Задужена такса за један месец биће плаћена петнаестог идућег месеца. Самостална Монополска Управа вршиће контролу ове таксе једино при изласку робе из фабрике“. Другим речима труст ће бити само задуживан, за време предвиђено овом одредбом, за. износ таксе на количину жигица која се изнесе у току једног месеца. Ако би изкос жигица био равномерно подељен на све дане у години, то би величина таксе, која би се имала платити сваког дана, износила 348.382 динара. Ако би смо на ову позајмицу рачунали интерес од 8%/, (нешто мање но што данас носи седмопроцентни унутрашњи зајам), то држава поклања трусту у овом безинтересном кредитирању сваког месеца 68.498:15 динара, или годишње 821.977.80 динара, и то полазећи са гледишта да се потрошња неће увећати. Друга штета предвиђена овом одредбом лежи у томе што се држава одрекла делимично свога права контроле и гоњења кријумчарења — контрола таксе врши се само у фабрикама а неми када жигице изађу из фабрика. Зашто то поверење према странцима када га нема према домаћима» Разуме се да је терет по државну касу овде немогуће срачунати — он ће зависити од умешности труста.

6) Данашњу потребу у жигицама подмирују предузећа у

троли ради наплате таксе, овакво би схватање још и могло имати оправдање. Овако пак оно потпуно отпада. Ово гледиште има још једну погрешну претпоставку: није у питању корист труста већ терет за државну благајну, а администрација Самосталне Управе Монопола неће се смањити услед овог уступања, но ће се вероватно и повећати,