Економист

340

што је Благајна Управе Монопола срачунавала своје вишкове не узимајући у обзир своје расходе буџетом непредвиђене или недовољно буџетом предвиђене. И када су се ови расходи јавили, она је тражила не само накнадне кредите већи потребан новац из Главне Државне Благајне, односно одобрење да из вишкова који се код ње налазе може исплаћивати ове накнадно, ван буџета, појављене расходе. Такви су случајеви могли бити н. пр. у инвестицијама о којима је решење пало после доношења буџета, или у случају дасу се показали недовољним кредити за откуп дувана, и т. сл. Али, овакав поступак би био резултат погрешног схватања или непознавања законских одредаба.

Друга је представка много тежа осуда за меродавне финансиске чиниоце — она полази од зле намере да се фиктивним представљањем стварног стања дође до привидне равнотеже у пројектима буџета. На жалост она је вероватнија. На име Министар Финансија уз добровољну или принудну помоћ Управе Монопола иако је могао није хтео да предвиди монополске кредите у довољној мери. Он их је без обзира што су они кретали у знаку неизбежног повећања све већа жетва и све веће потребе за нове инвенстиције рад прераде и чувања монополских артикала, потреба све већих набавака услед све веће тражње и т. д. — и на тај начин он је долазио до фиктивног предвиђања већих монополских вишкова но штосу се они смели предвиђати. Истога је значаја и ненамерно погрешно предвиђање. На овај начин Министар Финансија, у овим фиктивно предвиђеним расходима мањим но што треба, нашао је покриће за предвиђене државне расходе изван монополских, Када су се у току примене буџета појавила неопходна повећања монополских расхода, Мононополска Управа чини сличну погрешку као у првом случају, и место да из својих остварених прихода покрије новопојављене или повећане расходе и накнадно тражи одобрење за њих, она тражи од Министра Финансија потребна јој средства, а овај одобравајући јој та средства наређује Главној Државној благајни да Управу Монопола задужи одговарајућим износом.

На овај последњи начин добијала се фиктивна буџетска равнотежа, непотребно чинили сложенијим односи између две поменуте благајне, долазило до неизбежности летећих