Економист

341

дугова и уносило растројство и неповерење у наш државни финансиски организам. |

Ма која да је од две предпоставке оправдана, зајам од 22.000.000 долара и давање монопола жигица странцима не може се правдати потребом обртног капитала Самосталне Управе Монопола, а још мање тај моменат може оправдати хитност закључења и одобравања. Ако је требало, а требало је, рашчистити неправилан рачунски однос између Министарства Финансија и Самосталне Монополске Управе, требало је само прећи на законску основу према горе наведеним одредбама — у једној години само требало је чист приход монополски употребити не као такав већ га предати Главној Државиој Благајни на име отплате дуга, а Министар Финансија, у колико му је био заиста потребан зајам, требао га је закључивати без уплитања Монополске Управе. Рачунски би односи били упрошћени и једна од великих неправилности у буџетирању отклоњена — ситуација би постала јаснија, вера у државу већа. Овако, троши се енергија и приносе матери јалне жртве зато што се нема или воље или довољно ауто ритета да се лође правим путем.

Ни друге две намене овога зајма не чине утисак да је он неопходна потреба, а још мање да је требало хитати са његовим закључивањем и одобравањем. Наши летећи дугови, ради чије је исплате закључен овај зајам, постали су услед нереалног буџетирања: ангажовање прихода је'чињено на основи буџетских кредита или уз накнадно одобравање, а предвиђени приходи нису достизали. Отуда стална појава у нашим финансијама, нездрава појава, која је добила и свој специјалан назив „обавезе из ранијих година“. Код нас је као какво зло позната буџетска партија „25“, која је из године у годину садржавала кредит за делимично смањење ових обавеза. Њу неће имати буџет за 1929/30. њу има дефинитивно да замени овај зајам, разуме се под предпоставком да ће се искреније финансирати но до сада. И ако би ово заиста било оправдање овог зајма, али само начелно говорећи, могло би оправдати донекле овај зајам. Донекле, јер чињенице које су. предате јавности говоре против оваквог апстрактно начелног оправдања.

Чудна је појава ова партија „о“ (односно 65 у буџету за 1928/29). Министри Финансија редовно тврде за своје бу-