Етика или Философія наравоучителна : по сýстеми г. профессора Соави

і44 напрасвто не предузима . Сваку уда-ншость , н неудашностъ , ползу или іцету , угодно или протлвио, намѣрило разсужденія полаже , и сЪ покойнимЪ безп рисшраспішшЪ духомЪ и умомЪ, едно спрама другомЪ, мѣри и измѣрава. Дѣло кое закоснѣнїя ле требуе, неотлаже до сутра. Зна да у некимЪ дѢламЪ валя итити : а у некимЪ ногу предЪ логу , к чекашв. КадЪ му ё пшеница на гумну не оставля іо ту да преиоѣи. у амбару му ова болѣ стой . Запиеуе или памти добро ша мисли о чемлибо . Иіне совѣтЪ одЪ вѣрна пріятеля. Чуе нѣгове ; мисли кажему свое, сравнива и измѣра едне спрамЪ другима . А пбтомЪ избира . Узима себн за совѣтнике люде искусне и просвеіцене, кои му могу дати полезни совѣтЪ. .Люде честне , чистосердечна, и обіцега добра 1 желашелѣ , кои радо на добро совѣтую . Гди стварЪ нотребуе тайность : онЪ шце шакове , коима ё та тайна еднакО нуждна. КадЪ се почне дѣло и упути, Ако се іцо нечаянно случи , онЪ се зна одЪ обстоятелства ползовати , и ново разположенїе у.чинити ; заіцо онЪ нїе ни учему своеуманЪ ноіцЪ манѣ піврдоглавЪ . БлагоразуманЪ човекЪ колико се ё иоучавао познаши себе , са своимЪ воображеніямъ и страстима управляти и владати ^ толико. ё насшодо и друге разиознавати "люде . Нвиове те~