Жан Жорес : седамдесет година од рођења, петнаест година од смрти

10

један принцип који други теоретичари класне борбе занемарују То је принцип правде, социјалне правде. ~Када погледам, каже уназад на двадесет година своје акције, немам ништа себи да пребацим, не могу наћи ни једне противречности". Одиста, цела његове акција јесте једна права линија, као што је његова мисао јединственаОп није суви доктринар који остварује једну идеју, прихваћену из личних разлога, или ив слепог- фанатизма. Жоресов пут није крута прдва линија. И ако стоји чврсто на приндипима, тактика је еластична. Прави марксисти предвиђају организацију целокупног пролетаријата и његово оспособљавање за револуцију. Жоресова тактика претпоставља да се стање радничке класе без прекнда поправља, путем рефсрама и поступним освојањем, и он одбацу,е принцип „све или ништа“, Он мисли да се револуција може вршити непрекидном еволуци'ом. Реформе по њему нису само мелем да се ублаже катње, није то само лек који убризгавамо да не бисмо осетили бол: то је средство г.омоћу кога се људи и друштво припремају за социјализам Рсформа, то је у ствари „сејање социјалистичког семена у капиталистичку земљу".

Жорес исповеда, ито је његова основна идеја, тако звани о/ гански реформиза.и. Он остваруЈе Платонову замисао о филозофији која би управљала државом и чији принципи изражавају будућнсст али се руководе догађајима у садашњости. Жоресов социјализам, то је социјализам живих људи који раде; радника, сељака и ситних сопственика. Тај социјализам само довршава дело републике, употпуњује демократију. Да би демократија била потпуна, каже Жорес, потребан је републикански облик. Али да би република била права, сна треба да буле социјална. Логичан развитак републиканске идеје јесте соиијализам ~Ако хоћете ла будете логични, поручује он реп}'бликанцима, ви морате бити социјалисти“.

У самој својој партији Жорес је имао другова који су мислили друкчије Жил Гед, који је био најчистији марксист у социјалистичким редовима, пита Жореса: али када ће се социјализам остварити ако се буде ишло легалним путем? Жорес одговара: „Прошло је време када су се могле изводити насилне револуцнје и када се побуном и барикадама могао освојити један свет.“ Занимљиво је како је Жорес, много година пре револуције у Русији, на неки начин у папред критиковао бољшевичке методе. „Једна револуционарна мањина, каже он, ма како била интелигентна и енергична, није довољна. бар у модерним друштвима, да изврши револуцнју, Потребна је поиоћ, потребан је пристанак већиге, огромне већине народа “ Бојећи