Жан Жорес : седамдесет година од рођења, петнаест година од смрти

11

се да ће неки проповедници насилне револуције изазвати социјални покрет пре времена, Жорес узвикује: „било бк лудо, било би издајнички, кад би се у часу духовног цоДрЈЗДЈ&а■•прек.о црћи бацило семе будућности.' 1 И ако је у социјалистичда <*|ватања уносио ноћ#Длр|!енте, које нису сви примали, Жорес није хтео дАДШ^Ш^партијуЈ' није хтео да је цепа, и био је присталида јединства. Идеју јединстца радничког покрет-а он је један од првих пјsошцрирр и; ру раднсга народа. Он сматра да индустријски пролстаријит тг( би и мора да буде основ социј -листичког покрета, али у тај покрет треба да буду увучени и сељаци и ситни сопственици Индустријски пролетаријат је центар, али он сам никада ке може остварити идеал социјализма док не придобије сељаштво Он тражи остварење социјализма кроз републику и демократију, а ове се не могу замислити без широких слојева сељачких и ситно - сопственичких маса.

Други Жоресов идеал јесте мир. Као што је у филозофском погледу социјалтст, тако је у друштвеном погледу интернационалист. Поред његове акције за укидање материјалне беде и за остварење духовности, најважнија је његова акција за мир у свету Нема трајног прогреса, нема ефикасног рада у једној земљи док та земља не 63'де заклоњена од насиља које може доћи од рата, Он није веровао у теорију по којој рат може бити спасоносан за радннчку класу, на тај начин што оспособљава слабе и диже нејаке, ни у теорију да је рат најбоља прилика да се покаже храброст Свима онима који славе рат, Жорес о Јговара да у модерно доба храброст мора тражити друге облике него што је рат. Ту идеју он развија у своме говору ђацима Шта је то храброст. Једном речи, Жорес не признаје васпитну и социјалну улогу рата Он тражи да љ,уди живе у миру и да тако у свету остваре оно јединство које је он са својим друговима остваривао у социјалистичкој партији. Различити смо, апи нам је идеал исги: останимо, дакле, заједно и боримо се допуњујући се.

Његова идеја јединсгва проширује се и даље. Сам универзум, сама васиона није за њега ништа друго но велика козмичка демократија Али, ако је Жорес интернациоиалист, то не значи да он ие воли своју земљу. Он је „своју земљу волео бесно", као Прудсн, и он одлучно сдбија формулу која се налази у Комунистачком Манафесту, да „радници немају отаџбине". Он каже: нације постсје; то су стварна, жива бића; о њима се мора водити рачуна, Социјализам се не одваја од живота, и зато се не сме одвајати од нгције. ЈЂудско јединство ће се остварити у харконији разлиуитссти Не требг!