Жан Жорес : седамдесет година од рођења, петнаест година од смрти

ко бива код политичара, он је имао широку филозофску културу. Ноегов моћан синтетички дух видео је свуда исту манифестацију, и у обичним, свакодчевним политкчким акцијама назирао остварење једног истог идеала, идеала мира н социјалне правде, Пребацивало се Жоресу да је одвише учен и компликован за радничке масе, и да те људе морзју водити вођи много простији, одсечени од једног комада, који имају једноставне погледе и ксји своја схватања не замршавзју са филозофијом регилије и лктературе. (Одиста, Жорес је, и ако атеист, зеровао да ће једнога дана доћи до обнове релнгиознот осећања, када се буде скинуло са дневнога реда питање материјалне беде.) Налазили су да он није довољно прецизан и конкретан, и да масе не могу поћи за њим. Показало се, међутим, "сасвим противно: Жореса су масе врло добро разумеле, можда зато што је радничка класа у Францускиј необично интелегенша, а можда и зато шго је Жорес био з' интимном додиру са најтајнијим тежњама обичке људске душе, са 'тежњама правде и мира.

Разумљиво, Жорес је имао и слабости. Тај човек, тако снажан умно, тако велики говор глк, имао је недостатак који су му сметали да буде реалнст н државник. На тај начин одгозарамо ина пнтање шта би било да је Жорес остао у животу за време рата и после. Пре свега, мора му се пребацити да је одвише знао: један политичар није смео толико знати. Затим, његова споссбност да све разуме такође му је сметала. Пошто је све разумевао, он није имао страсти, није мрзео никога, био је неспособан за зло, Међутим наша људска раса још није тако слвршена да се може радити без заа, да се људи могу гураги напред а да један другоме не чине на жао. Бно је, најзад, одвећ добар, одвећ хуман, и није случајно дз је своме листдао име које у исто вре -:е значи Ч њечанство н Човечност: Г Нишапј{е. Његоза превелика доброта онеспособљавала га је за борбу, нарочито у времену какво је било његовоика-во је наше. Велики идеалист, сн је стварност увек уле лшавао. Наиван човек до краја, он је дрхгао од помисли на рат. Никада мање реалан човек, каже један његов блограф, није писао о реалности видљивога света. Он као да је осећао да није за рат, за велика времена као шго су ратови и револуцнје. Човечанство може и треба да корача и напредује, вели он, али нека то буде без патље, без крви н без велнких потреса. Као историчар Француске Ревалуције, он је са највећом симпатијом описао човека који је највише личио на њега, Дантона, јер се и овај гнушао насиља. ~То је човек, каже Жорес, који је у најватренијој акцији успевао да остане племенит и достојанствен." Робеспјера сма-

14