Жан Жорес : седамдесет година од рођења, петнаест година од смрти

Т тра за праосвешгеаика Револуције, али га не воли, тцш ни Марата, кога је назвао „грубим хирургом'. Жорес не воли е, ни друштвене ни личне, па не би волео ни Лењнна, који није -презао од тога да сатре милионе људи да би оствзрио свој идеал. Жорес није увиђао да за велике промене и замашне реформе често требају читаве касапске операције. Жорес је човек једног будућег доба, човек једне високо цивилнзоване средине, какве данас нема. Његова наивност сметала му је да предвиди рат. Али, његов прорзчки дух отвзрио му је поглед у последице рата, „Из једног европског рата може да искрсне револуција, каже он, и владајуће класе добро-би учинилз да о томе поведу рачуна. Али из њега може да ивиђе исто тако, за један дуг период времена, читав један I' низ |оатра-револуционарких криза, бесне реакције, очајног национаI лизма, загушљиве чудовишног милитаризма, дуга серија насиља и мржњз, кажњавања и поробљавања, А ■ми, ш не желимо да играмо ту варвзрску коцку, ми нећемо да излаже■>о оласностима овога крвавог случаја сигурност сталног ослобођавапролетера, сигурност правичне самоуправе коју свима народима, Ш ' свима деловима народа, обезбеђује пуна побела социјалистичке евШ зпске демократије.' 1 г До рата је дошло одмах после Жоресове смрти. Рат је донео зро све оне последице које је Жорес предвидео. Али он је у пеликој мери оправдао и супротно схватање, схватање Жила Геда, који је још 1885. године рекао да је раг „плодан за социјализам". Догађаји су ц "азали; требало је Русија буде тучена у рату па да се прлободи од царизма и да изиђе на широш друм демократије.

На крају можемо, поргд ово неколико резерва које смо учинили, извући оно што би се назвало Жоресов наук. Он изнад свега ст.њља васпитање народа и његово оспособљавање за виши духовни живот. Он проповеда најчистију љубав према својој земљи, која не сппечава да се тражи мир међу народима и њихов савез Жорес препоруч је и практикује трајну и дубоку везу између интелигенције и народа. Он оличава тип модернога политичара, који удружује знање и поштење. Ослобођава нас верскога фанатизма, који Богу или судбини осгавља да уређују ствари, управљају људима, као што разбија марксистички фатализам, који предвиђа ток којим друштво мора да иде и одузима човеку право да својом вољом тај ток мења. Жорес, најзад, проповеда да се стварност може потчинити закону људског разума, ина тај начип човека чини господарем своје судбине. Жорес идеалист проповеда нкцију; Жорес философ практикује динамику; Жорес револуционар спроводи социјализам путем рефорама. Његов ипеализам кристалише се у акцију, и зато га можемо назвати проповедннком активнога идеалпзма. Као прзви народни човек, као социјални радник, као културан и поштен политичар, као борац за потпуно човечанство, као моралносг и апостол мира међу народима, Жорес представља идеалног учитеља енергије.

15