Жена и човек : приповетке

АГНЕЦ БОЖЈИ 195

Кроз болничке решетке он запази винограде у близини. То га је занимало, па изађе из баште да их изблиза види. Стигнувши тамо, започе разговор са једним тежаком о грожђу, о болести винограда. Са речи на реч, уђе у виноград и обиђе га са великом пажњом.

Мара, оставши сама, тренутно је осећала неку тешку усамљеност, али онда започе разговор са једном болесницом, која је лежала недалеко од њеног кревета. Разговор је био веома отежан болешћу суседе. Она јој одговараше тешко, уморна од болова.

Мара је зато и престала са питањима, бојећи се да јој не смета, те поче да се огледа по соби пазећи на сваку и најмању ствар. На једном белом столу лежало је безброј лекарског оруђа, под стаклом. Електричне сијалице, са малим, округлим шеширима за одбијање светла, висиле су на испреплетеним, дуплим жицама, редом, кроз целу салу. Неке су се љуљале. (Сигурно, кад би неко отворио врата, створила би се промаја и оне би се заљуљале). А како се чудно љуљају! Неке уздуж, неке уокруг. Зашто оне уздуж, а ове уокругг

Један јаблан је у дворишту: чује се треперење лишћа. Као шљокице, куцају зелени, тврди листови на танким петељкама...

Крик... Одаклер... Из покрајне собе. Чијир Зашто

Сусетка погледа тужно на Мару и прошапта:

=" Убијају . = тру чтили“ = “дете

Тамо врше операције, помисли Мара у себи, не одговарајући на реч сусеткину. Сети се Ивана. Где је» Камо је отишаог

Поново крик. Поново примети сусетка:

— Настављају...

— Шта» Кога» — запита Мара.

— Са тог кревета ту однесоше је пре четврт сата. Млада је, једва двадесет... Или она... или..,