Жена и човек : приповетке

САМОУБИЦА 85

на ногама, смирила се мало, па, пришавши породичној групи, дохвати Миру нежно, нежно, па заједно са осталима, и не знајући зашто они плачу, удари и сама у гласан плач.

Тада, чувши је, Мира се окрену, скочи и баци се служавци око врата, вичући кроз сузе:

— Антице, Антице, Андрија ме је оставио!

(Мира је волела слушкињу готово више него сопствену мајку. Она ју је подигла, она одгојила.)

= Како Ко те оставио» Андрија» Ха, ха, ха! — насмеја се Антица. — Он тебер Зато плачешг И поново се насмеја. Па он и није био за тебе! Ја сам ти то увек говорила! Нисам могла никада да појмим, како си се могла тако преварити и пристати да пођеш за Андрију Павловића, сина „Дегете“ (како су му оца звали)>! Ти Мира Матић!

Мира, изненађена речима служавке, изви јој се из загрљаја, а кад она и даље настави своје нападе на Андрију и његову породицу, поче, полако, да јој бива некако светлије при души.

Али се онда умеша мајка, не могући дозволити да се, непрестано, слушкиња — према њеном обичају — уплиће у њине породичне ствари. С тога јој нареди љутито, да оде одмах у кухињу.

— Поћићу, идем! — одговараше јој Антица, повлачећи се, полако, натрашке, ка вратима салона, и не могаше а да непрестано не добацује:

— Ко је он» Шта је он према Вама2 Сиромах, бедник! Дегета! Дегета!

Па, залупивши вратима, гунђајући, отетура у кухињу.

После изласка служавке, Г-ђа Стана и њена друга ћерка наставише да плачу и даље, али Мира, некако, није више могла. Шта више, она је готово осећала потребу да се смеје.

Зашто су отерали Антицур Она има право! Ко је тај Андрија» Дегета! Прави Дегета! Да није било вас две не би га била никада ни погледала. Правник» Велика ствар! Бедник, прави бедник, који је хтео