Жена

И РНУИРТИРРНИИ

ЗЕН А

· Питао сам књигу стару, Из које се прошлост ствара, Питао сам: Шта је жена7 Књига стара одговара:

Шта је жена7 То је човек, Али струка много тања.

То је човек, ал песница

У ње беше увек мања.

Још је зову слабим створом, — Волели је увек здраво Ал' слабији, ко и сада, Никад није имо право. Питај о том очи њене, Питај цвеће старих дана,

И јастуке и огњишта, Њеном сувом покапана.

Будућност сам најзад пит'о: Шта је жена; немој крити! А будућност одговара: Нешто, што ће текар бити. А кад буде, биће много, Нек се само једном прене: Половина човечанства — То ву жене.

Вагледах се у будућност: Шта ли то са женом снује, А она ми своју дивну, Десну руку покамује.

На руци јој бурма сјајна, Па ми шану: Шта је жена2 То је моја вереница,

Ја сам — њена.