Жена

6 ВЕНА

Положај жене у српском народу.

Др. Никола Ђурђевић 1 Брод.

Жена у старој српској држави.

У „Летопису Матице Српске“, књига 217. свеска, 1. ва годину 1908., написао је Чеда Мијатовић историјеку студију: „Ко је краљица Јелена 7“

У тој студији истиче Чеда Мијатовић, „да од свих внаменитих жена наше старе државе — изузев можда једину Јелену Балшићку — највише духа и највише иницијативе показује, и највећу делатност у политичком и друштвеном погледу развија краљица Јелена, жена нашег краља Уроша Првог, мати књаза Драгутина и краља Милутина“. Вели за њу, да је била „од највећег уплива по културни живот народни“, те да је „за више од шесет година у српској држави била личност највиђенија, рекао бих, најпопуларнија“. Истина је, да краљеви, а поред њих и њихове жене као краљице, свуда у свету заузимају изузетан положај, али ако ово и стоји, ипак се мора п то допустити, да ће краљица, која је са својих личних својстава и врлина била „од највећег уплива на културни живот народни“, те која је била у држави „личност највиђенија и најпопуларнија“, већ тим внатно упливисати на веће поштовање жене уошште, а тиме и на њен положај у народу самоме. Краљица Јелена, међутим, показала. је делом, колико јој је стало до бољег положаја женскиња у српској држави.

Она, која је један део свога двора претворила у вавод за израду књига црквених, претворила је други део двора у завод за васпитање кћери сиромашних родитеља.

Заповедила је, да се по цело“ области сабиру кћери сиромашних родитеља, и те је онда краљица у свом дому издржавала и обучавала у науци и ручном раду према потребама женске стране. Када би за удају дорасле, краљица их је удавала, удомила и _ сваким богаством обдарила, и на њино место би узимала опет друге сироте, |