Жена

НК О БРА 79

Заденути ва прсима.

„Лењ да својим оком гледа, Томе други бира срећу;

За њег' траже ружу други; Други му је под нос мећу.

Прво дошли баштовани, — А ко би их одбит мог'о 2! Па га хвале" и још зборе: — Он не тражи врло много. Чула ружа о чем зборе И пошто ће да је здене; Све то чула ружа бела, Чула, понда — поцрвене.

Он је носи, на бал носи, — Дочекала жељне мете Са балкона равлежу се Виолине и трумбете.

Свуда лица дотерана, Намођене свуда слике;

По дворани просипа се Бледа светлост — електрике. Па тек мирис од парфена, К'о сто башта да их згрће; Тежак мирис груди пара, Дах осваја, ум заврће.

Он за лажним дахом јури... Нит јој тето, нит што реко; Она за њ и не мирише,

Нит јој гледа лишће меко.

А то лишће зајаука:

Где ви сунце2! Где је трава2! Где сте звуци од славуја 2! — На држак јој клону глава. И бледо се лишће просу,

По паркету, по патосу.

А. кад сутра: — Ружо бела, Камо ти се цвстак ден'02 На авлију по'шстили,