Жена

а

76 | ЖЕНА

Лишће свело, изгажено. Ципеле је изгазиле... Ципеле су мале биле, Од најмекше беле свиле, Ал' је ипак изгавиле.

И понова ветар духну Из студена, хладна света; На све стране лишће просу Некадањег дивног цвета. А то лишће проговара: — Кад већ не мож', ружо мала, Увек кравит' оне груди, Где би радо мирисала; Кад већ не мож' што би хтела: Ал докле ће — бедно моје Студен ветар хладна света, Да разноси лишће твоје 2!

УТО

7“ | Жена у праву. Др. Коста Хаџи, адвокат. Нови Сад. Катон је у једном своме говору 195. године, пре Христа, када су народни трибуни захтевали укинуће неких пређашњих закона, који су донесени били против раскоша женскиња, рекао: „Отворено вам кажем, да женске неће правде и једнакости, већ хоће да буду неограничене у свему.... И када ће једном дотле дотерати, да буду изједначене с нама, брво ће извојевати себи више права него што га ми имамо.“ Ове су речи изговорене у доба, када римска жена није више стојала под — неограниченом влашћу свога мужа и својега оца или тутора, и стари је Катон плакао за „добрим старим временима“. Видимо, дакле, да је женско пптање врло старо. Покрет ва изједначењем жене у приватноме, па чак и у јавним правима почиње већ пре неколико хиљада година. И стари је Катон у истом говору своме још