Жена

пб4 ВЕНА

нешто, што ми се узило у душу, у мозак и што ми не да да и даље ћутим. А то нешто чула сам у једном селу, кад сам била код моје пријатељице. Повео се разговор о једном детету, које треба да идеу Глину у поправилиште.

Мене је изненадило, да се дете са села шаље у поправилиште, но још више ме изненадило, што се моји домаћини жестоко о том препираху. Упитах, 0 коме говоре. Почеше ми у један глас говорити, да сам једва разумела. А сво, шта је у ствари: Отац отишао у Америку, мати остала с децом код куће. Њему писали људи, да хоће кућа да му се сруши и он послао новац да се оправи. Но жена не оправља кућу, него од тих новаца прави „част“, на коју долаве њезини „пријатељи“ и веселе се. И та част бива с дана у

дан — док траје зар тога американског новца. И док она траћи мужевљеву муку, синчића јој спремају у — поправилиште. |

И настаде још жешћа препирка међу мојим домаћинима. Шретресаху све њезине „авантуре“, што ћу овде прећутати. Он тврђаше, да је дете неваљало и да мора у поправилиште; она опет не попушташе од свога: да је дете за то тако, што је већ велико, те све види и све разуме и не може да снови „мамине — покоре“. И да само зато мора ићи у попра вилиште, да не смета мами. Домаћин тера своје: да је од природе таки и даб њим не може нико изаћи на крај и жали и брани матер.

„Та, шта си је узео бранити — повиче моја домаћица љутито, кад је она крива, што је дете тако! Кажеш, дете јој одговара и неће да је слуша. А јеси л' чуо „како јој је казао: »Зашто ти носиш затегнуте сукње кб натарошка и учитељица; зашто не носиш „у бдре“, ко друге женег« И: „За што ти ниси ко друге маме; зашто ниси ко Николина мама 2“ Зашто јој је то казао Заштог Јер га то боле!“ И њој потекоше суве. Разумела сам те суве и пређох на њезину страну.

„Шта боле, вар он...“ — поче домаћин.

„А зар Ви мислите — упадох ја, а готова и сама

да ваплачем — да то „неваљало“ дете не осећа ни- ,