Жена

156 ВЕНА

живи. И нигде нико то не увима озбиљно (шта више, терају неслане шале са „американкама“, а тиме се ове још јуначе и повлаче собом чак и оне, које се испрва згражаху над таким животом) — и нигде нико ни малим прстом да макне, да се то зло поправи, та болест излечи. А то је зараза, која се нагло шири и не угуши ли се што пре, преће у — равврат. Па и да не пређе, да остане на том само, ипак је грдно вло. Јер какав ће пород бити од таквих жена2 Хоће ли и он поћи стопама материнимг Хоће ли имати ишта светог у себи, кад не буде имао оног светог осећаја, којим дете воли маму, кад не буде знао заону чисту материнску љубав, која буди, распирује у њему свако доброг Хоће ли та деца имати снаге, хоће ли смети погледати животу (борби) у очи, кад не смеју да погледају својој мами; хоће ли имати каквог вишег полета, кад им крила упрска блатом рођена мати2! Мати!!! Слалко, свето име, воје испуњава цело човечје биће неисказаним миљем! И како је оном детету, које мора да се стиди тога имена, које не сме и не може да га изговара с љубављу, поштовањем2! Страшно, грозно! Ја сам (пдевлистника и "гледам (још увек!) већином кроз „ружичасто стакло“, али овде не помаже ни туце тих стакала - овде гледам црно, црно и опет црно! Није могуће, да то свако не види! Та, кад помислим сам) на стид и понос Српкиње, на ком кам туђини завидеша, кад помислим, да св и то благо наче — у мени не да заплаче, него зарида нешто страшно и ја бих хтела, одмах, овога часа бих хтела, да потрчим некуд, да зауставим нешто, што силном брзином Ј јури, да нас прегави. Ја не знам, куда треба да потрчим, ја не знам ни како то да зауставим (ја се осећам у овом часу као онај човек, коме вапалише кућу, а који је „изгубио главу“), али ме вилна осећаји — осећаји и Српкиње и жене и матере — нагонише, да ово напишем и да замолим оне, који имају осећаја, који имају више памети од мене, да размисле о овим мојим речима. И уверена сам, да их неће узети само као „речи“, него ће се заузети и пранани начин, како да се они из Америке врате (или бар даље одлажење спречи); како да им се овде осигура зарада; на који начин да, се ово зло угуши, А ја имам још само ово да речем;