Жена

Ре

ЖЕНА 151

Који је то Србин, који не воли свој народ; Која је то Српкиња, која не саосећа самном И која је то мати, (има ли је где у свету2!) која не жели добра својој деци Та, мати ће гладовати, да јој деца имају довољно хлеба; та, мати ће и у пустињи оаву наћи деци својој, мати ће из камена воде изцедити, да напоји чедо своје; та, мати ће целе ноћи уморна, гладна, преседети, да одене,:да закрпи сиротане своје; та, мати ће и крви своје дати, да јој чедо оздрави... Па зар та мати — та врпска мати — која не зна за глад, за умор, ва немогућност, кад су у питању деца њезина; зар та мати да се не одрекне оног пролазног животињеског ЈИ кад вна, колико ће добра тиме учинитп деци својојг!... О томе неку размисли српска, и, —- ако већ може да одбаци најлешши украс свој: стид! О томе нека размисли и Србин ратар, у чији сам дом взалазила вазда с толиком љубављу и поштовањем, осећајући у њему ону чисту, поносну душу Срикиње, оно њежно срце мајчино — нека помисли,

како је он, прогањан од сваког, имао нешто, што они

немаше: имаб чисто, нескаљано име, имаод жену и мајку, какву немају они; нека размисли отом и нека — не куша ђавола без невоље... О томе нека расмисли и српски свештеник и учитељ п нека им отвори очи: нека упре прстом на ту стазу, на којој се срета само срамота и невоља. О том нека размисли и сваки Србин и Српкиња и нека лечи и своје и наше свеопште вло са оном братском љубави према ближњем, а за корист милог нам рода србинског..,

~

ТУЂЕ МИСЛИ.

Прво вежи свога магарца за јасле, после се моли богу да не побегне. о Ко је зрео да пропадне, тај умире већ од уједа змијино репа,