Жена

158 7 ЊЕНА Једна немодерна жена. /

(Приповетка.

Дубоко у кршевима скривено је село, о коме ћу да вам причам. Далеко је од друма, од жељезнице и реке. Дакле, далеко и од онога што називамо културом.

Има доста света у том селу, који никад није био у вароши. Најближа варош је скоро 5 сати далеко. ЖЖенскиње обично само два три пута у животу ивађу из села. Кад девојка дође до удаје, иде с матером у варош, да јој купе неке ситнице, које треба додати опреми. После још иде у варош, кад она својим удавачама допуњује опрему.

И странци долаве доста ретко у то село. Учитеља имају тек од новијег времена, а свештеник, који опелужује општину, долави редовно тек сваке треће, четврте недеље. То је село назвао један наш књижевник, због његове усамљености: Робинзон.

Нема ни десетак година како западе у то село странац. Дође са неким хартијама и ногарама, те се по ваздан верао по потоцима и кршевима. Све је нешто гледао, мерио, цртао и бележио. У селу се рашчуло, а он је сам казао, да ће да добију друм, и да га је сам министар послао да пронађе најзгоднији правац.

Скоро се два месеца мотљао тај млади, бели господин по околним кршевима, и никако да сврши.

Старешине су све нешто шушкале, напослетку, га једне недеље вауставише: — Немој, господине, да се мучиш бадава! То што тражиш није забележено у твојим књигама. Зашто ти ниси дошао да се разговара с нама о томе2 Па дати ми кажемо, како ћеш да изведеш друм из ових кршева, где је најбоље обићи и где је најсигурније од бујице. И онда му нацрта старешина својом палицом на песку целу околину, све потоке и означи му пут.

Млади инжињер — они су га звали министарски изасланик — испочетка поцрвене до преко ушију. Но после је пажљиво гледао оне црте у песку, слушао разлагања, која су га све већма задивљавала, и напослетку рече: - Ја сам то, браћо, мислио да удесим