Жена

ЖЕНА 161

се поправиш и живиш ве њом по божјем закону, она ће ти бити вредна домаћица и изродиће ти красну децу. Није на силу. Ми би само да свршимо ову ствар по божјем и људском закону. Ако нећеш, кажи. Али онда видиш и сам, да овако не може остати, и да друго нешто учинити мораш. Можда је најбоље да се обесиш о оно дрво, о које се мало час вешала она несретница. Јер није право, да и њен или отац њен учине што морају учинити... Хоћеш ли да узмеш девојку 2

— Хоћу! — прошапута он.

— Е, па нека је сретно! И нека бог благослови путеве ваше. А сад да попијемо по једну. Мара је кршна девојка, већ се повратила и за два три дана — не бој се за њу.

Попише чашу две ракије. А кад су попили, рече му старешина: — Ми ћемо још вечерас послати по попа. Он ће доћи сутра, па ћеш већ видети како ћемо даље.

Младић се поново збунио. Најзад рече: — Ви знате, да сам хтео сутра да отпутујем. Морам! Зове ме моја власт. Али ја ћу се већ вратпти.

— Не можеш ти сутра отпутовати, — каже му старац, а већ се види по њему, да хоће да га остави мирноћа. — Јави твоме министру, да овде сад имаш

важнија посла Ово се мора прво свршити.

Кад је већ био на вратима, окрете се и рече: — Ту у авлији биће увек неко, да ти се нађе ако ти што ватреба. И ноћу.

Господичић је равумео. Не треба ни да покуша да побегне, неће му дати.

Сутра ујутру стигао је поп. Он је од оних старих свештеника. Богословију слабо равуме, али чврстина вере његове јача је од сваке богословије. Ако и не чинодјејствује увек строго по пропису, ипак се и он може похвалити оним, чиме се хвале сви свештенпци његове врсте: Кога сам год крстио, ниједан још није оставио нашу свету матер православну цркву; кога сам год венчао, ниједан се није развенчао; а кога сам год сахранио, сваки ће почивати мирно, до божјега страшнога суда, и ниједан се није вампи-