Жена

ЖЕНА 168

Министарског изасланика проби хладан зној. Свештеник виде то, па му каже: — Е, мој синко, а како ти то мислиш» Како ћеш изаћи са женом пред свет, кад се стидиш изићи с њом пред оца свогрг У поштених људи има неког реда, а не може да буде сретан брак без родитељског благослова.

Господичић је сву прошлу ноћ провео будан. То је била прва ноћ, да је озбиљно мислио о животу и о моралу. Пред зору се већ помирио с мишљу, да узме Мару. Била је заиста красна и лепа девојка. И не само њена лепота, него и њезина блстрина занела га је. Види да је погрешио. Искрено је жалио несретну девојку, која је без многог равмишљања хтела животом да плати своју бевавленост, с којом је ушла у његове препедене вигове.

Кад јој је јуче по подне рекао, да мора одлазити, и да јој жели срећу, и да ће се сећати ње, он је мислио да ће се отрести ње као још неке своје познанице. Био је спреман, да ће и опет слушати молбе и клетве и гледати сузе. Али она нити је молила, нит плакала, нит клела. Кад је све разумела, потпуно разумела, она га погледа тако ужаснуто и запрепашћено да га удари у срце као нож. Кад је дошао к себи, она је већ отишла. Отишла кући, пољубила икону, увела братову тканицу, отишла у најгушћи шумарак и метла руку на себе

То је импоновало томе господичићу, он такву женскињу није могао омаловажавати. Па му је импоновала и околина њена. Али шта бо сад сред овога покора отац његов. Он је смислио да овај брак држи у тајности, емиблио да оца свога полако приправи на све, али ови људи хоће из небуха.

Свештеник му је рекао, да ће све бити његова брига, и оде. А старешине емивлиле, да свештепик сам лично оде до оца њиховог министарског изасланика, повове га у сватове и донесе хартије.

Већ шести дан после тога, дошао је свештеник са оцем младожењиним у Робинзон. Био је то по изгледу врло строг старац. Прво је отишао да види младу, после је говорио са старешинама. Говорио је дуго, И онда оде сину.