Жена

164 ВЕНА

Син се изненадио. али је био прибран: — Оче, ти ово ниси заслужио од мене. Опрости! — Шта мислиш да радиш — питао је отац.

— Оче, ја треба да узмем ту девојку.

— Шта вначи то треба 2! Ако хоћеш да је узмеш под притиском ових људи, то би било највеће неваљалство. Онда буди човек и повуци ма и најстрашније конзеквенције. Ти треба да увмеш ту девојку само онда, ако мислиш да је можеш усрећити.

Син паде оцу на груди и рече: — Јаћу је усрећити.

Сватови ву били весели; све село је било умирено и задовољно, што се све свршило родитељским пристанком и благословом.

Када су стигли кући, старац призва снају и сина и рече им: — Има празнина међу вама која вам може сметати. Та се правнина мора попунити. За годину дана треба да се растанете. Ти иди својим послом, она ће својим. И од тог није попуштао.

Кров неколико дана одвео је снају својој сестри у варошици и предао ју је њој. Тамо је нова млада учила читати и писати, тамо је стицала најпотребнија знања, а кад дође јесен, путовале су, 6 недеља, по свету. Мара је поред своје природне бистрине брво схватала све. После 9 месеци родила је мушко чедо, а после годину дана одвео је старац сина снаји и рекао је: Сад сте у свему блиски, сад сам уверен да можете бити врећни

Прошло је скоро десет година, и они су заиста срећни. Мара је красна жена и много је за то време учила и научила. Има нечега необично занимљивог у себи што друге жене немају. Шеку и научену и природну интелигенцију, удружену са дражима, које имају само сељанке одрасле у простоти.

Румена је, једра, простодушна, рађа сваке године дете, не може да поднесе мидер, покад-кад — и ако врло ретко — заборави се пи заграби прстима из сланика соли, накратко речено има сва својства, једне немодерне жене.

У друштву госпођа, у коме се креће, поверљиво је не зову друкчије него: једна немодерна жена!

2 буг Пе Ми