Жена

= ____ЉЕБРИВЕЋА 165

Сестринска помоћ.

(Први плод женске читаонице)

7

Ра

Милица Јаше Томића. Нови Сад

На овогодишњој главној скупштини Женске читаонице „Посестрима“ у Новом Саду, донела сам предлог, да чланице читаонице оснују друштво ва најпотребнију помоћ. Из тога свог говора твносим овде најглавније. Кад осмо се разговарале у нашој читаоници, често су наше старије и спромашније женскиње говориле о својој невољи, п истицале су, да се ничега не боје док могу радити, али се боје болести и тешко им је кад помисле: кад дође смрт, да ли ће се наћи новаца у кући, да их макар најскромнпје сахране.

Ми смо им увек говориле, да кад смо већ створиле друштво Посестриму“ и кад смо се уповнале, нећемо једна другу тако лако оставити. И говориле смо, ако која за време болести западне у невољу, да нам јави, ми ћемо је обилазити и шиљати јој понуде, а несахрањен није још нико остао у Новом Саду.

Но могло се видети, да наше чланице нису хтеле милостињу, него су тражиле установу; хтеле су да нешто уплаћују, па да онда с правом могу тражпти припомоћ. А нарочито су трежиле то, да осигурају своту макар и за рајскромнији погреб. И оне су увек истицале ту жељу, да ми саме чланице читаонице „Посестриме“ створимо такво друштво.

Ја сам много мислила о томе, читала и равгова рала са људима, којп познају те ствари, па сам се уверпла, да би заиста било добро, да ми чланице читаонице „Посестриме створимо такво друштво, у којем би за прво време п малом уплатом могле да вбринемо свакој нашој чланици малу посмртнину а у болести и крајњој невољи да пружамо ма и најмању припомоћ. 'То наше друштво звало би се на пример „Добротворно друштво женско читаонице „Посестрима,“ То би било као неко вгсебно друштво, али би било везано са нашом ситаоницом у толико, што би само чланице натпе читаонпце могле да уђу у то друштво, и што би наша чптаоница помагала то друштво и сав свој чист приход давала том друштву. Свака чланица