Жена

ВЕНА 185

„Лако је њему, али штаћу ја кукавацо! Но љубав је досетљива. Моја најмилија ин беше у оно време Драгашевићева: „Јека од гусала“. Ја нисам тада још учио појетику; нисам знао, шта је то пародија, али сам пародисао читаву ту песму. Речи:

„Од онога дана чемернога

„Кад је српеко пропануло царетво,

„На Косову пољу јадовитом,

„Трпи Србин муке свакојаке

„И пропишта у ланцима тешким,“ итд. ја сам пародисао :

„Од онога дана чемернога,

„Од када сам угледао тебе,

„Трпим јадан муке свакојаке,

„И пропиштах од погледа твога.“ ит.д.

Не знам више целу ту пародију, а и не вреди је износити, само се сећам да сам она два стиха Дра гатпевићева:

„Где е' појаху песме божанствене,

„Ту урличу хоџе и дервишиг“ овако применуо на моје јаде:

„А славуји када поје дивно

ове петао све ми кукуриче“.

Идуће недеље падала је киша, те не би ништа од представе. То је била по мене несрећа, јер сам услед тога постао и тужан и равдражен и уопште вападох у неко гровничаво стање.

Но киша није падала и идуће недеље.

Кад се представа евршила, ми се иопет прикључисмо девојкама. Враћасмо се кући дуж парка, а ишли емо последњом алејом, ув сам Тамиш. Она алеја беше најзапуштенија; свет је слабо онуд пролазио.

Моја изјава се свршила са страховитим фијаском, а и данас се чудим како нисам од срамоте скочио у Тамиш. Живо се сећам, како ми је та мисао севнула кров главу. Девојка ме је мирно слушала, кад јој А „Госпођице, имам нешто врло важно да вам кажем“ Затим почех у ходу, а с обореном главом декламовати; „Од онога дана чемернога, од када сам угледао тебе... Но не изговорих ни неколико реда, а ја се вбуним, те у место пародије упаднем у Драгашевићев текст:

%