Жена

ХК ЕНА 211

почиње да пише црквеним језиком, а не онако како је онда народ говорио. И Доситеј у свом путу долави у село и наилази на сеоску девојку, која му даде прво зрно оне велике Доситејеве мисли: Да књиге треба писати простим говором, да их свако може равумети. Дошавши у Далматпнеко Косово био је месец дана у дому попа Арама Симића и ту је и по други пут читао беседе Јована Влатоустога и ив њих правио себи белешке. Поп-Аврамова најстарија кћи Јелена вамоли га, да јој што из те књиге просто српски напише. ИМ онда он све оно што је донде већ имао написано, преведе просто и разложи то на главе, а свака глава почињала се једним словом из азбуке. И тако створи Доситеј прво своје књижевно дело Буквице, које су се много преписивале и много читале и расплоде се по свој Далмацији, а после допреше у све крајеве и у сваки кутак, где је Срба било. У Буквицама су чиста овејана бисерна зрнца, која је помагала женска рука објавити Српству п охрабрити Досптеја, да и даље пише п „прекрасним кћерима и синовима рода свога саобшити“

И саопћио је затим Доситеј и кћерима и синовима много моралнопоучних ствари „на полву п увеселеније“ једнима и другима. А женски је род посебно још одликовао и у својим саставима истицао. Посветио му је п засебну једну главу: О славним женама, које је истакао ва узор женском роду. Ову Базу почиње овако:

Жене састављају половицу човечанскога рода, сљедователно и причињавају полак (или. више) његова благополучија, ако су разумне и добре, такођер п злополучија, ако су неразумне и зле...

Ш!роки поглед Доситејев на свет даје жени, да буде пе само жена и мати, него и васпитачица и тим јој признаје, да она доприноси половиву пли више од половине, да човечји род може уживати добра на свету. Он уверава свет, да је душа у сељанима п у сељанкама, само да су ове у другим приликама, биле би свету познате. Износи нам он добре душе и карактере у царице као и у иагтирке.

Жена кнеза од Фригије оџазила је, како јој се