Жена

212

МА. БОВЕ А

муж заљубио у злато, па је у том тако претеривао, да је своје поданике гонио на рад у златним рудницима, и дешавало се, да су људи остављали своју њиву пеобрађену, само да могу у рудницима радити и само да се кнез може што више злата награбити. ЖКена кнежева досвети се, како ће кнеза одвратити од великог среброљубља, па даде од злата начинити равне птице, јагањце и рибе, хлебове и колаче. Једанпут кнез, гладан, заповеди, да му се донесе јело. А слуге почну доносити јела, сва од злата кувана, печена п пржена. На то кнез повиче: Дајте ми јела, умрех од глади. Није мени сад до злата, нека га враг нови! А мудра жена прихвати реч и — како рече Доситеј — паметном предиком добро му угреје уши, и тако га излечи од среброљубља

А Доситејева Алпијска пастирка види у свету разлику памеђу човека и жене и види неправду у том, што човек у несрећи има на расположењу хиљаду средстава да се вла избави, а жени је у злу пи несрећи једна једина помоћ — служба, рад.

Надругом м есту каже, да жена, која жели вадобити честито и похвално име, мора ићи путем честитости и врлине. Она се не обзире нити мари за оне, што трче ва модама, нити им завиди, нити се на њих срди. Драгоцене су ствари: поштено и похвално гме, чиста савест и спокојно срце.

Доситеј налази и код Кеантипе добру страну. ЖЖена великога мудраца Сократа била је необично љута и напрасита, што би ми рекли, човеку је па памуку крв сисала. И кад би когод Сократа упитао, што је увео себи ва жену једну Кеантипу, он је одговорио, да се не треба том чудити, јер добар коњаник најрађе јаше на бесном п немирном коњу, па да његова сантипа није тако љута како јесте, не би се он научио да буде овако трпељив. Она њему у љутини својој даде многе лепе лекције, које он не би никад впао, да му је Ксаптипа мирна и блага. ЗВапста, редак човек пи ретка мудрост!

Уме Доситеј жене и да светује, особито оне, које толико маре за лепоту и пријатност лица. Да оне внају, како лепе и добре мисли лепоту лица красе и