Жена

НЕНА 918

уввишавају и природну пријатност њихову услађавају, никад не би шта зло и пакосно ни помислиле. Ништа није тако кадро једно лепо лице наружити и нагрдити, као што то могу влобне, пакосне и зазидљиве мисли. Иако је овде погодио мане, које се налаве у жена никад и ниједном приликом није женски род извргас подемеху, нити га је омаловажио ни подредио мушком роду. Шта више, у свима најлепшим врлинама упоредио је жене с људима. Тако у родољубљу и домољубљу истиче просту Шпартанку Архилеониду, која је имала сина отмене храбрости и овај војујући за домовину своју погине. Војници из боја донесу јој вест, да јој је син погинуо и необично су хвалили његову одважност, па су још рекли, да би се такав јунак тешко у њих могао наћи. А мати ће на то сасвим великодушно: (0, ви се варате! Истина је, да је мој син био храбар, али, хвала, Богу има наша домовина много бољих од њега. — Из овога догађаја извлачи Доситеј поуку, да у љубави и пожртвовању за опће добро нико није најбољи. У том се ваља надметати, да су синови своје домовине све бољи од бољих. А зло би било, кад би свако себе и своје држао за најбоље.

Ни једне прилике не пропушта Доситеј, а да не уздигне женски род на висину, која му приличи. То чини и онда, кад уздиже човека, и само што не каже, да ни тај велики муж не би ба. тако велик, да није имао онаку жену. Кад уздиже славнога грчког и светског филозофа Аристотела, додаје, да је он био својој жени муж. добри и од непсказане љубави и милоште. Љубио је не само за жвовота, него и после њене смрти, као неко божанство. А како је био милостив и добар родитељ, написао је из љубави према жени својој и сину Никомаху морално-поучну филовофију, наменивши је своме сину.

Његов широки поглед на свет и уверење, даму је мили род његов у многоме заостао иза других просвећепих народа, дао му је у руке писаљку, да из њихових вртова пресади много бисерно врице и бесценблаго мудрости народне. Доситеј био је учитељ и васпитач и имао је као такав зреле погледе на тадашње стање нашега народа. Читач његових дела