Жена

ВЕНА 981

После су по вароши говорили свашта. А после је била још јогунастија. Маните! После је дошло до такозваног шкандала. Јетрве су јој добациле јавно у друштву да је заборавила на једну ситницу, а та је, да честит свет у данашњем добу живи у браку. А после тога је она њима казала, да јој то не пада на памет, и да јој никада, неће пасти на памет. И после тога бивала је још јогунастија. Кад је већ изгубила равнотежу, у њеној несрећној глави улегла се мисао, да се освети ономе мртвацу, који је ју онако страшном часу, кад она беше скоро в'н себе, увео од ње заклетву, на коју није имао права. Када је бивала најогунастија, онда је са дивном насладом довикивала ономе мртвацу: — Ево ти, ја одржавам заклетву; ја се нисам удала, а нећу се удавати! Јеси ли сад задовољан 2!

Нека се само никад нико не изгуби, а кад се изгуби, не зна куд ходи. Она је допста мислила да има потпуно права, да се свети и оном мртвацу и јетрвама и заовама ицелом свету, и да им докаже да живо срце не труне у мртвачком сандуку првога мужа.

Но то није било увек. Наилавили су на њу ужасни часови, који су били можда исто онако тешки као онај страшни час, када је изгубила друга свога. Онда је устајала ноћу из постеље, долавила код постеље сина свога и гушила се у сузама. У таквим часовима Пт вАла је да чупа са себе месо и нарицала би у себи: — Несретни сине! Ја самтвоја недостојна, мајка!

Једаред се догодило, да је син њен дошао па школе тужан и да ју је тако чудно, тако прекорно погледао. Онда је дечку било 12 година. После је чула, да се у школи побио с децом због њене освете, над оним мртвацем.

Чим је то чула, била је на чисто с тим, да томе детету не може више да гледа у очи. Пребацила је мараму преко главе и отишла најстаријој ваови, која се управ згранула, кад ју је видела, јер је већ. врло давно како не опште. Кад је заова чула шта хоће, умирила се п брво су се погодиле. Милка ће о далеко иза места, и нико неће знати где је. Сина предаје заови. Уз то се одриче удовичког права и оста-