Жена

ВЕНА 988

Мој удовички вео је то значио Али зар не би било боље и човечније, да су ме у истини спалили, па да не умирем онако, како сам умирала2

Но данав су тако човечни само још у Индији. Док сам још читала књиге, нашла сам случајно у је дној књиви Хедвига Дома, како се тамо спаљују удовице. У великој гломачи има отвор, у коме је мртво тело мужевљево. Када запале гломачу, и пламен се високо подигне, удари свирка, а изводе удовицу у црвеној хаљини окићену цвећем. Бледа, полу ван себе, опијена од сафранове ракије, наслања се на једнога брамина (свештеника) и посрћући обиђе три пут око гломаче. Кад трећи пут дође до оног отвора, одгурне је брамин у гломачу... И она уз ужасан крик нестаје у пламену, где покрије тело мртвога мужа.

И мени су, пијаној од бола, узели заклетву и водили годинама око раке његове, док ме нису угурали унутра. Оне сретне удовице у Индији вајаучу само једаред, па их обувме пламен, а колико сам јаукала ја, док нисам изгорела за свет.

Зашто нас и даље не спаљујете, или нас не остављате без поговора п исмевања и заклетве, да волемо и живимо и по други пут, ако можемо 2

Зашто нас спаљујете на много, али много суровији начин, но што спаљују наше несретне сестре у Индији 7..

Онај стари господин, који ми је послао материјал ва ову причу, пита ме: Шта мислим2 Шта мислим2! Да не бих морао ништа мивлити,

претпоставићу, да је цела ова ствар — измишљена. Јер не знам откуд баш ја да мислим, кад је тако пријатно — ништа не мислити. Гребостреј.

ТУЂЕ МИСЛИ. Мудар никад не жели смрт, али се и не боји смрти. У пријатељу и магарцу преварићеш се, чим западнеш

у блато. ој 8