Жена

ЊЕ Н А НЕ 895

оструже, чисто изпере, исецка на комадиће и кува ', сахата у мало осољеној води. Међутим се масло са брашном уприга док пожути, тада се досипа млеко, и напослетку се лагано досипа и воде од куване шпаргле, док не 'постане мало гушћи сос. У то се добро разбију и жуманцета. Пре тога се жуманце у мало ладне воде разбију, да се не би прогрушало кад дође у топли сос. У сос се успе сирће или лимунов сок, шећер, со и мускат, а можемо метути и мало паприке тако да сос добије пријатан слатко кисели укус. Скувана шпаргла добро се оцеди и у сосу донесе на сто. (Не треба даље кувати, јер би иначе сос постао воден). Сос се помеша са шпарглама тек онда кад се већ хоће да донесе на сто. Уз ово јело долази панирани свињећи, или телећи котлети, јагњећи бут и т. д.

Отров у старим кромтирима. Још у месецу фебруару клијају по подрумима стари кромпири доста брзо. Професор Др. Шмидеберг и Мајер, испитивали су таке проклијане кромпире и нашли су да ти кромпири имају пет пута толико отровнога соланина као нормални кромпири. Без клица имају ти кромпири још увек три пут толико соланина, а садрже у себи соланина и онда кад их ољуштимо. Највише је тога отрова у самој клици. Стога је потребно пре но што кувамо кромпир, да га најпажљивије очистимо од клице, у опште се кромпир кад већ проклија не сме неољуштен кувати. Соланин се умножава у кромпирима од априла до августа, и онда кад кромпир не клија. Стога је природно што се лети чувамо старога кропира и тражимо нова. Они мали израсти (кромпирићи) на кромпирима још су отровнији од самих клица, нарочито онда кад се развијају у влажним рђавим подрумима. Те израсте, кромпириће, треба увек бацити и несмемо их никада употребити штедње ради.

Професор Шмидеберг испитивао је и воду, у којој су кувани такви кромпири. Ако су таки кромпири пре кувања љуштени, онда соланин отров прешао је у воду. А кад су ти кромпири кувани неољуштени, онда у води није било соламина, што је знак, да је отров остао у кромпиру, јер га љуска није пропустила: Стога се мора препоручити, да се у овом годишњем времену стари кромпир кува само ољуштен. Такав кромпир треба дебело ољуштити, нарочито ако су кромпири већ учмали или мекани, јер отровани соланин је највише у