Жена

РЕТКА. А 369

лите и право. Не желимо ни ми постидне бити пред својим народом.

Да вам укратко кажемо своју жељу. Дајте нам једну школу, један виши завод, у ком ћемо се изучити и све оно постићи, што ће нас учинити просвећеним Српкињама и добрим матерама.

Нећемо да вам савета дајемо, како да нам ту вишу девојачку школу уредите, то остављамо честитом сабору народа српског, где је сакупљен цвет Српства, на пресуду; нека изнађе начина, како да се што пре оснује такова виша школа. Ми ћемо радо припомоћи и новцем и сваком потпором. Само молимо и преклињемо нашу браћу Србе, које народ српски својим драгоценим поуздањем опошти, теих посла на овај сабор за опште благо своје, да не оклевају, него да приону и за нашу просвету и наш напредак, јер то очекујемо од њих као што травка росу чека. |. (Више прилика би, да рођена браћа наша на

јавним забавама и зборовима замерке нам чине, па често нам“ ои ругају, а Бог је сведок, да ми толико прекора не заслужујемо, него да је доста кривице и до браће наше. Кад читамо туђе књиге, замера нам се, али неће да нам се даде згода, како да књиге свога народа читамо. Замера нам се, што туђинским духом дишемо, а неће да нам се да згода да се у свом народном духу одгајамо.

Новосађани још прошле године зачеше ту мисао, да се оснује виша школа за Српкиње, па почеше купити и скупише нешто и прилога за ту сврху.

Али им би малена снага према таком големом задатку, за који треба цео српски народ да се заузме.

Ето дакле српском народном сабору племените згоде, да крунише свој велики рад.

Неколико нас Српкиња подижемо дакле свој глас у име свију Српкиња и молимо српску своју браћу:

Да нам оснују вишу српску школу, у којој ћемо се одгајати за просвећене и добре српске ма-