Жена

ВЕНЕ А 885 њих се узима да су своју „брачну порезу“ држави већ от= платили.

Ово су казне за нежењене, а сада долазе награде.

Сваки чиновник, који има троје деце, уживаће нарочите повластице. Код једнаких година службе, и код истих способности имаће првенство при унапређењу; а после трећег детета добијаће чиновник годишње на свако дете повишицу од 200 франака, све док деца не пређу 16 година.

Ми са своје стране не можемо да се сложимо с тим, "да држава гони у „свети брак“ момке под претњом војничке казне и казном отпуста из чиновничке службе. Жалосни би били ти бракови, кад младожење под морање траже себи венчаног друга. И зар ће једна жена имати доцније да чује прекор: Та море, узео сам те да ме не гоне у сунчаној жези по маневрима и да ме не отпусте из чиновничке службе.

У историји оваки примери нису нови. У старој римској држави, када је у њој овладала поквареност, разврати, онда је држава доносила законе, који су одређивали казне на нежењене или их митили да се жене. Није ништа помогло! Пропаст римске царевине то није могло задржати. Друкчије мислимо о оној тачци, која одређује извесну олакшицу оним чиновницима, који имају више деце. Сасвим је право да чиновник са више деце добије повишицу у плати, па и под једнаким приликама првенство на унапређење. Са повећаним годинама службе везана је повишица, а то зато, што се предпоставља, да ће чиновник у старијим годинама имати већих издатака око издржавања деце. То је правилно. Али код кога се не испуни та претпоставка, не треба му дати ту повишицу; нема основе за то. Овакав поступак био би оправдан у модерној држави, јер је модерна држава дужна да води бригу о деци, а не да остави ту бригу родитељу, па да се васпитање те деце занемари. Наравно, кад држава стане на то модерно становиште, не сме се обазрети само на чиновнике, него на све држављане. Данас је већ продрло начело у појединим државама, да се на известан минимум прихода не плаћа пореза. То је онај приход који је свакоме потребан да може живети. Но није доста ослободити од порезе на пример приход од 5—600 круна. Такав минимум може бити довољан за самца, али не може бити довољан за човека који има четворо-петоро и више деце. Зашто се већ и тај минимум не би смео мерити једном мером, а држава би се