Жена

386 ЖЕНА

морала и иначе постарати, да онај, који има деце, може и да их издржава. И докле се год по државама не усвоји то начело, узалудна ће бити сва повика против оних, који се извлаче испод родитељских терета.

Ако се друштво постави на здраве економске темеље, онда зацело неће морати да се брине држава да се људи жене и да жене рађају.

Савез Српкиња као задруга.

У 1. броју „Жене“ донели смо под горњим насловом вест, да се 25. новембра 1910. год. конституисао „Савез Српкиња као задруга“. Сад су правила тога савеза одобрена, и савез ће почети свој рад. Средиште је савеза у Загребу, Прерадовићева улица бр. 18. Наше Српкиње у Карловачкој Митрополији имају већ до сад 60 својих друштава са 5000 чланица. Но у савез могу ући не само све женске задруге са својим чланицама, него су врата савеза отворена и свима другим Српкињама, па и Србима као помажућим члановима. Један удео износи 50 круна, а може се уплатити у 5 годишњих оброка. Задатак савеза изнели смо у 1. броју „Жене“, и сада желимо искрено: Сретан рад!

Женскиње лечници у Русији.

У Русији има данас 1.200 женских лечника и око 5.000 женских ранара, које на многим местима морају да замењују лечнике.

Ко мисли да је положај женскиња лечника у Русији лак, тај се љуто вара. Оне су већином у запуштеним крајевима Русије општинске или среске лечнице, живе веома напорно, далеко од средишта културе, и многе су праве мученице. Многи мушки лечници у оним забаченим крајевима занемаре се сасвим и одаду се пићу, док су женскиње лечници скоро без изузетка веома савесне. Народ их тражи и сматра их за своје апђеле хранитеље. |

Успех женскиња у Француској. Француски сенат расправљао је недавно о судовима за децу. Француске женскиње тражиле су, да у истражни одбор могу бити и женскиње биране. Министар правде није на то пристао, и није узео ту одредбу у законски предлог, Међу-