Жена

486 ЖЕН А

рати, ко је у праву — настави она блаже, — али те молим, реци ми, научи ме, како да га придобијем опет; како да повратим ону срећу, која ми је омакла, или је нисам умела чувати.

Мени беше жао сиротаце и не споменух јо:, како јој једном — кад ми се код ње нешто није допало — рекох: „Чујеш, тебе твој муж много воли. Чувај га! Тим твојим поступком можеш да га одбијеш. И онда га можеш, што наши веде: „лепити од блата“ — увалуд ће бити! Кад се једанпут срећа поруши, не сазида је више исту таку ни највештија рука..“ Она ми се тада насмејала: » О, не бојим се ја тога! Он ме и сувише воли, а да би се томогло догодити.“

Па, ето — догодило се. Нисам јој то хтела спо: мињати, али нисам знала ни шта да јој одговорим Шта да јој кажем 2... Не могу рећи „својом љубави“, „умиљатошћу“, . добротом“, вредноћом“, „лепотом“ итд., јер све то свако ва себе — па и удружено не вреди много. Може га она на пр. волети, а да му та љубав преседне, ако га иначе не разуме; може га својом умиљатошћу и добротом очаравати, а зато му опет вагорчавати дане каквим лудим зановетањем; може га својом вредноћом задивљавати, па да му после све то на нос изађе итд. Хтедох јој рећи само две речи: Буди жена! али не рекох нито Шта вреди да јој речем кад ме не би разумелаг Јер да буде жена — онака жена, какву ја замишљам — треба да познаје живот, треба да повнаје човека (човека у опште мислим: и његов организам и његову душу — и слабост човечју и јачину); да познаје дакле и себе саму, а да би могла собом ваповедати, собом владати. Јер тпо је пајеславније: собом владати! Та често се изроде прво мале, па велике свађе, а често и несреће, само зато што жена не зна собом владати. А многа жена опет уображава себи, да је човек само вато створен, да њој угађа или пакости. Према томе се и понаша; према томе она мери и свагу његову реч, поглед, рад, и не буде ли по њеном укусу, одмах је све то само вато, „да се њој напакости...“ Многа опет износи на „велико звоно“ све оно, што се ивмеђу ње и њезиког мужа догоди и

ЈУ