Жена

488 | Њ ЕНА

моје детинство и моје девојаштво. Управо, ја гледах две куће: моју родитељску и кућу моје пријатељице, где сам као девојка најрађе залазила.

Гледах прво слике из свога детињетва, свој родни дом. Беше ли у њему срећег Не! За мене је било, али ва моје родитеље не. Увеше се ив љубави преко родитељске воље (беше ту читав „роман“ !) па опет не беху сретни Беше између њих велика провала: разлика у образовању а крај тога велика разлика и у карактерима; он беше идеалиста а она га не равумеваше. Због тога је сирота морала много да ати, али је она сносила све то ћутке и није допустила, да когод дозна за њевине јаде... Ја сам то сво још као дете гледала, по мало и резумевала, а и — памтила. Па кад је дошло доба, да бирам мужа себи — нисам гледала на богатство и лепоту, него сам бирала таког, који ће у првом реду одговарати мом душеввом животу...

„Да, да, то је био главни узрок твоје среће! — говорило је нешто у мени — али гледај даље!“ И примаче ми се, као у биоскопу друга слика кућа моје прпјатељице. И гледала сам слике све испочетка: Упознала сам се с њом, кад је имала већ малу ћерчацу — тадање, а и садање моје љубимче. = И ја сам је заволела тако, да нико и ништа на свету није кадро ту љубав умалити. То вам је једна од оних вредних и способних домаћица, које се могу за узор поставити свакој женској. Крај тога је узормати, добра и верна жена, пуна осећаја „за све лепо и добро, пуна љубави према сиротињи, добра Српкиња, која је поучавала и поучава своје сељанке о сваком послу, који она вна, (ни један јој се посао још не оте ив руке!) Муж ју је волео и поштовао и нико сретнији од ње, да је могла владати — својим језиком. А због тога је језика морала горке дане да доживи. И ређала се слика за сликом све тужнија и тужнија, што сам преживела с њом заједно за оно неколико година. (х, колико сам тада трпила због ње, колико пута сам гладна легла, колико пута ме је пва сна тргло моје јец:ње, где и у сну оплакујем њезину срећу! Колико пута, сам, успављујући песмом

~

=