Жена

ЋЕ НА 491

испитује шта ми је. Мени мило и само ћутим. Мава, па то ти је! И било то тако неколико пута... Кад једанпут дођоше мени опет те „моје лутке“, али мој ти Сима више не милује и не љуби, него ми овбиљно рече: „Чујеш, дико, немој да ми се дуриш! Ако ти је што криво, реци, и ја ћу исправити, ако је до мене кривица, али не трпим то дурење... Пави, да се ја не набурим, јер ја се шале не повраћам!“ — и окрсте се н оде у своју собу за рад

Ја се загледала ва њим и лепо се осећах, како „мојах лутака“ нестаје из мене, и како ми је наје данпут тако лако, тако ведро у души. Да ли је то било због тога, што сам внала да је оно „свето“ што он каже, и да ће то и испунити, — да ли сам их ја сама уништила од стра: да моја срећа не трпи због њих; ~ не знам, тек оне ми се никад више не вратише, и ја их сада спомињем само као — „увели стручак“.

Тих дана некако дошла ми и једна рођака са мужем, те разгледајући све и свуда, подиже и ћилиме са кревета, па ће рећи: „Ју, а вашто си овамо подвила јорганег“ Ја јој рекох, да је то вато, да на среди не буде рупа (где су кревети састављени), и додах да се томе мој муж досетио, иначе се ја не бих ни сетила. Она се поче смејати гласно и рече: „А што се он опет и ту меша2 То није његов посао “ Он је баш улазио на врата с њеним мужем и то чуо, па кад ти упаде овамо у собу и кад јој стаде читати, „да се она не меша у његов живот“, па ти се окоми на њу и њевин муж, те сиротица није знала, шта ће и куда ће од чуда.

Је л' те, ово је ситница, можда вам помалоим глупо изгледа, што је спомињем2 Али видите, да сам ја њу тада послушала и да сам и даље допустила да ми се когод „меша у живот“, — ко звна, не би л' она „рупа на средини кревета“ постала тако голема, да је ни сви јоргани овог света не би могла зајавити 2!..

вако је и то само један — „увели стручак“. Пре него вам пружим и трећи стручак, морам вас мало уповнати са мојим |! Симом. (Мало само!)

Био је нервозан, па које стога, а које што је волео 3