Жена

188 ВП ЕНА

Српска воља диже груд Српска воља хоће свуд, Српска воља хоће да се гласи.

п старац се сав зажарио с нама омладинцима.

— Изволите, непознате госпођице п господо у мој дом!

И он пође с прозора, да нам изађе са ћерком у сусрет.

То је био Ђука побратим виле са Папука. Претставпемо се. Разговор је добио књижевнички тон. Видпли смо п господина п госпођицу, која се жртвовала за саморана оца, да су онп проводили душевни живот.

У соби су висиле уљане слике и портретп, од којих се истицао онај владике Грујића, а од слика, једна доста велика, која је представљала романтични крај недалеко одавде. То су бпли орпгпнални радови поп-Њуке. У другој соби показао пам је доста јаку нумизматичку збирку и руде, што је све сам сакупљао у околици, Неколико шаљивих ствари изрзђеКЕ1Х О гушчије главе.

А кад он развева своју торбу и пзвади из ње двије књиге својох састава, да нам чита, а ми видјесмо човјека, који је проводио засебан живот. Ту се мп забависмо и септи насмијасмо. Ја се п данас сјећам садржине неких дјела.

— Господине! Зашто ове лијепе ствари не дате штампати За „Стармали“ Змајев као наручене.

— Говорио мп је Змај, док је уређивао свог пмењака, да му шаљем моје ствари, али нпсам хтјео, знам да треба боље, а ја из ове пустиње дајем гостима тако, што се може.

— А познајете Змаја 2

— Врло добро. Ја сам родом из Новог Сада п наше су фамплије добро живјеле. Вмај је долазпо овамо к мени с Ружом п с владиком Грујићем више пута. Волео је ове наше горе и дубраве п није пмао доста ријечи, да пх се нахвали. Пењао се самном горе на Каменград а одлавилп смо одовуд до Звечева; тај пут најволео је п био је ванесен Ја сам један