Жена

Бре ОБЕ 189

комадић тог божанственог краја метнуо на платно,и показа на велику слику.

Пријатни домаћин поп- Ђука побратим впле са Папука, хтјео је, да се кољу пурани, да нас части, да останемо што дуже, но јер су нам путп Си далеки, а далекш пи конацп, ми отпевасмо из ЂЊулића:

Тиха ноћи, моје злато спава. п опростпемо се.

— Хвала на свему! Џружили сте ми рпјетку насладу. Кад пођете натраг изволите код нас свратити п одсебти. А сад ћете ви да уживате кроз дивне предјеле. Довде је све Пт било, а одавде до Воћина права „вилдроматпка“. Вајичал паса и божанствено. Кочијашп притерали кола пред кућу, п поседасмо п одвезосмо се пјевајућп:

Еђ Славонијо, земљо племенита, Хај, хај нека, нека!

У оно вријеме путовало се из ових крајева у Олавонпју лађом на Сави из Митровице до Старе Градишке. ба чао су долавилп у бање — Липик п Дарувар. Долавио је п Змај са женом Ружом, а ту је прилику употребио, те је залавпо у народ и пзучавао језик.

Како је у то вријеме био епископ пакрачки Ни-

канор Грујић Срб Милутин, пјесничка душа и књижевна душа природно је: да је Змај Јован долазио с њим у дотпцај и да је с њпме правио палет из Пакраца до Каменске кров романтични Богав. То нам потврђује и поп Ђука у свом говору.

И ја сам се обратпо, не би ли што више савнао о Вмајевом боравлењу у Славонији, сину поп Ђуке Јоци Марковићу, пароху у Грубишном Пољу, и он ми је одговорио.

Змај ба бпо два пут пили трп пут код оца поп Ђуке у. Каменској. Један пут, а чини ми се први пут са покојном женом Ружом око 1870. а други и трећи пут с владиком Никапором Грујићем око 1818. п 1874.

Кад год су путовали владика п Змај увијек су соНЕ понијелп били сикпру у колима. У то доба јављалп се по неким планинским крајевима хајдуци и они