Жена

120 ЖЕНА

Каква је била судбина унука Ивана Црнојевића“)“

Миленко М. Вукичевић. Београд.

... Она српска господа, која није изгинула у бојевима, а која се није хтела турчити, оставила

је отаџбину и огњиште својих предака и иселила се у Далмацију и у Млетке, у Италију и у Угарску, а нека у Влашку и у Русију. Иселили су сем отишли, пошто су међусобном борбом отровали душу народну, снагу му расточилии упроластили, а небројено благо народно расковали „на наџаке“, и на буздоване, и на сабље и на бојна копља, и добријем коњма на рахтове“, не да све то увек употреби против непријатеља, него један против другога.

Потомци те велике господе српске, која остави дивне земље својих предака, дочекали су да се поред небројена блага, којима су располагали њихови предци, потуцају по свету и траже, готово просо, милости у туђина, да би се могли хлебом хранити и ода зла бранити. Они су тек онда, кад су се нашли у туђини, далеко од свога завичаја видели, како је примамљива своја отаџбина и како човек изван ње нигде не може срећан и задовољан бити...

Тако су се злопатили снаха и унучад Ивана Црнојевића, не, дашњега господара Црне Горе. јели-

савета оставила је заједно с мужем Црну Гору и обоје с децом отишли у Млетке. И једно и друго, кад су оставили Црну Гору, носили су на себи одело од скупоцене чохе, извезено златом и сребром, а наткићено драгим каменовима. Носили су собом новца и другога накита. Али кад је новац потрошен, кад је време похабало китњасто одело, кад је накит у оскудици у бесцење отишао, лакомислени Ђурађ оставио је жену и децу па отишао у свет, док се није скрасио негде у Малој Азији,

#) Један одељак из још нештампане „Историје Српског Народа у слици и речи“ од Миленка М. Вукичевића, а из главе: „Очајно

стање српске господе, која оставља земљу и народ“. Види белешку у прошлом броју „Жене“ и позив на претплату.