Жена

14 ВВ ЕН А

Можда ни виле нису биле онако лепе, које су се налазиле на невољи Краљевићу Марку. Ал' оне су му се налазиле на невољи. То је главно! Ако је он после тога држао да су и лепе, то му само служи на част.

Професор се окрете домаћици. — Хвала, госпођо, што сте ме бранили. Али вас молим, да се не трудите други пут. Ви сте бајаги мене бранили, а вашим пријатељицама давасте управо за право. Него желите ли да чујете до краја причу о мојој лепој болничарки, или волијете да вам причам о једној ружној старој жени, која је спасла од смрти два наша војника2 Имам ја и тога на стоваришту.

— Пфуј, господине, како ружно подмећете. Него изволте продужити. Стали сте тамо, кад се нагла над вама, да вам извади термометар испод мишке. А ви сте онда сагледали њене очи.

— Јест, њене очи. Кад оде са топломером до

лампе и разгледа, питао сам: — Колико степени, сестро 7!

— Добро је. Грозница је много попустила.

— Колико 2!

— Умири се, брате, нема више ни 38 степени.

Можете мислити како је било самном, кад је 38 степени врхунац задовољства. — И доиста сам био слаб, јако слаб, и самном је било зло. Тада сам после овог кратког разговора запао и опет у полабуновно стање и био близу да заспим. Тада ме трже из полусна мисао: — Боже, како стоји наша света стварг

— Сестро, како је на бојишту2 Има ли нових вести.

— Умири се, брате, наши побеђују на све стране у лету. А силно напредују и наши савезници.

— Хвала, сестро! И задовољно заспах.

Када сам се сутра дан пробудио, био сам окрепљен. У соби је био жагор, а чух и женске гласове.

Али то није био њен глас, и осетих да она није у соби.

Дошао је и лекар и био задовољан са мојим