Жена

учних и научних дела, којима ће се просвете у српском народу ширити.

Осим тога оставили су 37 јутара на руковање српској православној прквено-школској опћини у Сентомашу, с позивом, да се од прихода набавља сиротој школској деци. одећа, обућа и књиге.

Софија Голупска преживела је свога мужа и умрла у Сентомашу 1900. године. Себи је оставила вечни спомен у народу.

ж # =

Драгиња Станојла Петровића.

Ова велика народна добротворка родила се 7. априла 1831. у Београду од оца Милутина Радовановића, а удала се у цвету младости своје за Станојла Петровића, потоњег државног саветника у Београду.

Леп и примеран живот њихов утицао јел на друштво Београдско. Радећи вредно стекли су лепо

имање. Кад јој је јединац син умро, подигла је ова

добра не дивну цркву на новом гробљу у Београду. Била је тиха, али издашна добротворка, чинећи за живота многа добра сиротињи. После себе оставила је велику задужбину од 200.000 динара и наменила, да се употреби на издржавање богословског факултета или духовне академије у Србији, у коју ће се примати питомци из свих крајева Сртства, а посебно је напоменула: да се тиме помогне одржању и утврђењу свете православне вере и српског имена у целоме Српству.

Име ће јој довека живети!

Е Е

ж

Јованка Фуфић рођена Кујунџић,

Рођена је у Лијевну, у Босни 1836. године, а удала се у Травник за Гаврила Фуфића, одушевљеног Србина и такође народног добротвора, који са својим братом Ристом остави до 70.000 К сиромашним српским црквама и школама у Босни.

2