Жена

150 ВЕНА

Јованка је однегована у честитој кући Кујунџића. Била је после ваљана газдарица, па је стекла љубав и поштовање свију. Била је штедљива у кући, али издашна према сиротињи. Многу је горку сузу убрисала. Била је строга према себи и умела је сваку своју погрешку да осуди, а брзо готова према другом, да и највећу увреду опрости. Била је то идеално добра и честита жена.

За живота свог давала је потребнима нештедно много, а кад умре, оставила је све своје народу српском. 20.000 К оставила је српској школњ у Травнику, а 20.000 К српском просветном и културном друштву Просвјети у Сарајеву. Непокретности пак оставила је српској цркви у Лијевну с погодбом, да јој сестра ужива за живота свог приходе отуд, а кад јој сестра умре, да имање припадне цркви.

Ова врсна добротворка уживала је још за жи-_ вота велико поштовање свију, који су је знали. Јер иако није знала левица, што чини десница, сазнало се за њена добра дела и упознала се њена честита и племенита душа. А кад умре 1904. године, оплакали су је и ожалили сви, који осећају добро и воле племенито.

=

Катарина Д. Јовановићка.

Из њена живота зна се само толико, да је живела у Илоку, у Срему и тамо и умрла 10. марта 1874. год.

Она је прва, која се сетила женске школеи женске омладине. још се Српска виша девојачка школа у Новом Саду, прва међу женским школама српским и прва ове врсте у Угарској, није ни отворила, само што је Карловачки сабор решио, да се отвори и донео Уредбу за њу, јавља се добротворка јЈовановићка са својим даром и прва удара темељ фонду сртске више женске школе са 125 царских дуката или 1.465 круна, који с другим легатима и приносима износи данас 50.000 К. Њено име као зачетнице у добру женског вишег образовања светлиће свагда на првом месту.