Жена

ВЕКА. 188 одржати, не би могла остати жива, да у њима није било исполинске снаге и чистоте. И та исполинска снага и чедност огледа се у њиховом дивном, самосвојном игрању, па

и певању. Шта би дали Енглези, Французи и други богати народи, да имају онаку дивну народну игру — „игру са косама“.

Овај наш српски балет, како би га они назвали, што је поникао у народу нашем на Косову, далеко надмаша у сваком погледу све оне вештачке игре њихових компониста и балет-мајстора, све оне песме, које се играју ногама.

Уверићете се ускоро, да не претерујем, јер ми не би били народ, не би били Срби, када оне дивне игре косовске не би пренели у наше крајеве.

ж : ж

Браћа и сестре из Скопља дошли су 29 на броју. Соколи и соколице су ђаци из учитељске школе, из 7.и 8. разреда гимназије и више женске школе, Дошли су са својим професором Јованом Ристићем, са наставницом гђицом Бором Судићевом, Пером Илићем учитељем певања и са Рајком Караклајићем учитељем гимнастике.

Соколи и соколице из Скопља родом су из Скопља: Приштине, Гостивара, Тетова; Ђакова, Пећи, Скопске Црне Горе и Приштине.

Скромна и чедна је та младеж! Мила, отворена изгледа, без икакве лажне стидљивости. На први поглед се види, да тамо друкчије васпитавају своју децу.

Када се отворила позорница, зачу се из даљине умилно певање, које долази све ближе, и за мало видесмо где излазе мушко и женско у народном оделу свога краја. Мушки имају преко рамена косе, женскиње грабље. Шарено, песничко и разноврсно је то дивно одело, али у њему превлађују тавне боје, боје тужног Косова поља. Није могло бити друкчије а да се отворене боје полако не изгубе из оних тканина, ако их је и било.,.

Музика свира марш, а соколи и соколице маширају у такту уздигнуте главе, сигурним кораком. Док прелазе неколико пути преко позорнице, њихов вођа, Рајко Караклајић, их представља: Ово су родом из Куманова, (а ти су обучени у оделу свога краја), ово из Скопља, Скопске Црне